Koncert profesora

Sa koncerta profesora održanog 25.01.2013. godine!

Belgrade Chopin Fest na Ubu

Циклус концерата под називом Одјеци Belgrade Chopin Fest представља младе пијанистичке таленте и афирмисане пијанисте, који публици широм Србије, а и ван њених граница, дарују најлепша дела “песника клавира” – композитора Фредерика Шопена. Свирали су Иван Башић, Вук Божиловић, Никола Драгосавац, Лео Борисављевић и наша млада клавирска нада Хелена Вучичевић. Концерт за памћење, празник клавирске музике и Фредерика Шопена!


U podne za decu – februarski koncert

Photo

Recital de piccoli si flaut

Photo

By | фебруар 14th, 2013|Обавештења|Нема коментара

ПРОГРАМ ЗА 24.02.2013.

Бенвенуто Терци: Пасторала невиката
Стефан Поштин, 3.СМШ – гитара
Класа: Милан Дујмовић, проф.

Б.Кеља: Нет,не хочу (Не, нећу)
Лука Митровић, 1.ОМШ – соло певање
Класа: Тања Андријић,проф.
Клавирска сарадња: Добрила Мињковић,проф.

JОСИФ МАРИНКОВИЋ

(Врањево, 15. септембар 1851. – Београд, 13. мај 1931.)

Јосиф Марниковић је композитор кога многи музиколози и музички стручњаци сматрају једном од централних личности српског романтизма с краја 19. и почетка 20. века. Да је њихова тврдња оправдана, сведочи веома богати опус, који броји преко 190 композиција. Богатству 01:00 опуса не доприноси само број композиција, већ и широка палета различитих жанрова. Неке од њих Маринковић први уводи у српску музику. Заједничка линија која прожима сва ова дела је оригиналност музичког израза. У томе је био пандан свом савременику Стевану Мокрањцу.

40 godina postojanja Udruženja kompozitora Vojvodine.

Svoj doprinos ovom jubileju dali su i učenici i profesori Muzičke škole "Isidor Bajić": hor Srednje muzičke škole, Ana Kovačić, profesor (član hora "Orfelin"), Iva Stanković, profesor violine, Aleksandar Gligić, profesor klavira, Mirko Marić, profesor horne i Ksenija Mijatović, profesor flaute, članovi Simfonijskog orkestra "Orfelin" i naravno, Tamara Petijević, dirigent.

Modest Musorgski

Po zvanju je bio oficir, ali je napustio vojnu službu da bi se priključio grupi nacionalno orijentisanih kompozitora “Ruske Petorke”.
Musorgski je realist. Muzika mu služi za objavljivanje životne istine – on hoće da pomoću muzičke umetnosti doprinese njenom otkrivanju i isticanju. Može se zaključiti da je bio upućen na reč kao sastavni deo svoga stvaralaštva. Veličinu svoje umetničke koncepcije pokazao je upravo u onim radovima u kojima je tekst bitan, nenadoknadiv element, a to su opere i pesme, forme koje će on ispuniti novim, jedinstvenim sadržajem.
Poznata dela: opera Boris Godunov, klavirski ciklus Slike sa izložbe, simfonijska pesma Noć na golom brdu, ciklusi solo pesama Dečija soba, Pesme i plesovi smrti, Bez sunca.


Николо Паганини

Виолиниста Николо Паганини (27. октобар 1782 — 27. мај 1840.) још за живота је постао легенда. То је и остао, као извор најразличитијих митова. И данас се каже да је сваки његов концерт био истинско чудо. Тајну своје музичке магије Николо Паганини однео је у гроб давне 1840. године. Сва своја дела је љубоморно чувао од туђих очију, а многа од њих свирао је „из главе“ никада их не преневши на папир, тако да је за живота објавио само 24 каприча за соло виолину.


Kočoperitis u Zrenjaninu

Ekipa ''Kočoperitisa'' je sinoć bila fantastična na pozornici Kulturnog centra u Zrenjaninu!
Ekipa ''Kocoperitisa'' je sinoc bila fantasticna na pozornici Kulturnog centra u Zrenjaninu :)