Мењаћемо школство, и то од темеља

Министар просвете о промени образовног система, новој школској години, вишку просветних радника, одговорности директора школа у Србији…

НАМЕРАВАМ да из темеља променим многе ствари у просвети. Мора да се врати вредност оценама, да оне заиста представљају знање, да се прекине уравниловка међу наставницима, да се и међу људима и међу школама зна ко ради лоше а ко добро, и да различито буду и плаћени. Потребни су нам савременији наставни планови и програми, веће укључивање родитеља и пуна одговорност оних који воде институције. Ово није реформа за један мандат и једног министра, јер је не почињемо пресецањем црвене врпце, већ крећемо да радимо из подрума.

Овако, за “Новости”, министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић објашњава како је састављао листу приритета када је прихватио да из успешног приватног образовног система дође у Министарство просвете, где га је сачекало много горућих проблема и неколико пута мања плата.

* Шта је преломило да прихватите ресор који је “врућ кромпир” сваке владе и за који је овог пута премијер најдуже тражио решење?

– Када држава жели себи бољитак, мора да крене у реформе које почињу од образовања. Премијер ме је убедио да управо то жели. Поверовао сам и ево ме овде, у Немањиној. Другог мотива нема. Прошао сам све степенике у просвети, целог живота се тиме бавим, и у мојим годинама неке понуде се не одбијају.

* За просвету је заинтересовано много више грађана него за неке друге ресоре. Чини ли вам се да су очи јавности више упрте у вас него у ваше колеге из Владе Србије?

– Када се урачунају сви ђаци, студенти, професори, родитељи, баке, деке, то је више од пола државе. Све њих интересује какве су нам школе и факултети. Зато мора да се успостави савез свих заинтересованих страна и да заједно радимо, јер нам је интерес бољитак. Реформа просвете је државни пројекат, и ако ишта желимо да померимо набоље, морамо да кренемо од просвете. Недостаје нам још само закон о породици, који би обавезао породицу да буде одговорнија према својој деци. Занемаривање деце постоји на разне начине, а то се после рефлектује кроз лоше склоности и бројне невоље.

МАТУРУ ИЗВУКАО ИЗ ФИОКЕ
* АКО инсистирате на правом вредновању знања, хоћете ли убрзати увођење велике матуре?
– Тај пројекат сам извукао из фиоке и почећемо да радимо на њему. Државна матура, на крају средње школе, веома је важна, али има много отпора. Ту ће помоћи и колега Срђан Вербић, јер се пре министарског посла тиме бавио.

* Дошли сте у Министарство уочи нове школске године, у тренутку када се решава много горућих питања. За колико технолошких вишкова ће морати да се нађе решење?

– Прве, грубе процене мојих сарадника су да је реч о око 6.000 људи који су остали без дела фонда часова, али постоји исто толико и ослобођених делова норми, тако да би требало да се понуда и потражња поклопе. Наравно, ако се све буде радило јавно, како смо и започели. Укључили смо синдикате, јер желимо пуну јавност овог посла.

* Хоћемо ли први пут видети да је кажњен неки директор школе који је сакрио слободно радно место за свог кандидата?

– Наравно! Пошто немам политички бекграунд, тражио сам заштиту да никога не поштедим за кршења закона и добио је. Нико није луд да подржава манипуланте. Имам подршку да могу да их сменим. Нико их неће штитити. Наравно, много више је часних директора, који поштено раде свој посао. Али све то је тек пола пута. Када остваримо систем квалитета установе и оцењивање према квалитету, онда нико неће ни предлагати такве за директоре. Ја заступам интерес државе у овој причи, а држава не мисли да треба да плати 2.000 технолошких вишкова и да дозволи да исто толико места сакрију директори за неке своје непотистичке варијанте. Нисам овде дошао да се глупирам, већ имам паметнија посла. Врло уважавам своје колеге у школама, али ако мисле да могу нешто иза леђа да ми ураде, имају проблем. У просвети сам веома дуго, прошао сам све степенике, па на крају отишао да зарадим и на тржишту, што они никада нису пробали, и ту сам био успешан. Тешко ме је преварити.

* Иако сте одмах започели сарадњу са синдикатима, један је најавио протест, а преостала три и штрајк. Има ли разлога за толико незадовољство?

– Просветни радници су оштећени због другачијег тумачења Закона о раду, обрачунате су им мање плате за јул. У збиру, реч је о 416 милиона динара који ће им бити враћени. Сваког дана се бавим тим проблемом, заказао сам састанак синдикатима и за уторак, и могу да обећам да ће им у септембру бити враћен тај новац. Верујем да немају разлог за протест и штрајк, јер смо разговарали, почели сарадњу на решавању проблема који се тичу запослених, укључени су у радне групе за распоређивање технолошких вишкова… Дали су сто дана Влади Србије и нашем министарству.

* Једно од најболнијих питања за просветаре јесте уравниловка. Имате ли модел који би то променио?

– Наставници с правом чекају да се њихов квалитет примети. Морамо успоставити систем у коме ће они бити индивидуално оцењивани и исто тако награђивани. Потребни су платни разреди, али не само према школској спреми, већ по учинку и резултатима. На томе ћемо интензивно радити и зато сам позвао синдикате да разговарамо. Садашњи систем уравниловке уведен је 1992. године. Раније су постојали финији модели награђивања. Наравно, све то зависи од кровног плана – богатства државе и буџета. Ако држава жели да реформа крене од просвете, онда је приоритет повећање плата.
* Имате ли добре вести за просветаре? Када ће им бити повећане плате?

– Повећање је званично најављено и у Скупштини Србије. Очекујем већ у октобру да просветари буду први на реду, а проценте и формуле одређиваће Влада Србије и Министарство финансија.

* Ваш претходник Срђан Вербић такође је био нестраначка личност. Влада је поништила његов конкурс за финансирање науке, из Скупштине је, због притисака, повукао предлог закона о уџбеницима. Имате ли гаранције за већу подршку?

– Ако сам препознат као неко ко је у пракси урадио нешто добро и ко то може да примени на цео систем, онда верујем и у подршку. Довољно сам убедљив, нисам бандоглав, нити јогунаст. Прихватам и друго мишљење и увек тражим најбоље решење. Ако видим да нешто не могу да завршим на овом мосту, ја ћу ићи на неку споредну ћуприју или пролаз, али ћу то завршити. Бићу убедљив и увек гарантујем да иза нема никакве манипулације.

УСКОРО КОНКУРС ЗА НАУКУ
* НАУЧНА заједница нестрпљиво ишчекује нови конкурс за финансирање пројеката, јер је Влада Србије поништила онај који је расписао претходни министар…
– Чинимо све да конкурс буде расписан у другој половини септембра, али пошто не зависи само од Министарства просвете, не могу да гарантујем да то неће бити ипак у октобру. Чекамо да Национални савет за науку добије председника и да почне да ради. Без њих нећемо расписивати конкурс.

* Као кључну ствар најављујете увођење система квалитета. Шта ће то значити за наставнике и ђаке?

– Образовни систем почива на четири стуба – запосленима, ученицима, родитељима и држави. Сви морају да се укључе, да кажу шта је добро а шта би ваљало мењати, и како. Претфаза је да сагледамо проблеме, па онда прва фаза план за њихово решавање и даље рад по етапама. Наставници су у школи и главни глумци и режисери, а ја мислим да главни глумци треба да буду деца. Просвета је услуга коју ми обављамо у име државе, и морамо то да радимо квалитетно. Досад се само говорило о некаквим мукама и проблемима уместо о квалитету. Квалитет је моје прво обећање. У свету се и установе и наставници и деца вреднују споља, екстерном евалуацијом. И код нас је то почело, али има отпора. Од оцене школе зависиће њено финансирање, исто ће важити и за наставнике.

* Хоће ли то оцењивање споља вратити вредност петицама и Вуковој дипломи?

– Велика је јагма за оценама, јер је она једино мерило даље каријере, а не знање које стоји иза тога. Неко ће бити болећив, неко и коруптиван, па ће давати више оцене. Некада давно, када сам био директор државне школе, из седам одељења излазила су два вуковца. А сада је, из једне школе у близини – 38 вуковаца у генерацији. Али када поени из школе не буду битна категорија, већ само независно оцењено знање, овај дефект ће нестати. У екстерној евалуацији наставник само предлаже оцену, а споља се даје коначан суд, на основу различитих провера.

* Да ли је тај модел примењен у приватном образовном систему из кога долазите? Хоћете ли пресликати још неке новине?

– Примењујемо Кембриџ доуниверзитетске програме, за узрасте од три до 19 година, и програм Међународне матуре (ИБ) из Женеве, који је развијен као модел учења за школе деце дипломата широм света. Евалуација је екстерна, а деца већ од три године почињу да уче. Постоје и светски стандарди и истраживања о томе колико је то важно. Али код нас се и даље мисли да је довољно да дете чувају баба и деда, а да време проводи пред телевизором.

* Једна од кључних тачака будуће реформе школства је дуално образовање. Да ли је противречно јачати стручно образовање ако нам образовна стратегија предвиђа да 40 одсто деце треба да заврши гимназију?

– Те две ствари нису контрадикторне. Дуално образовање је важно, јер је квалитетније и може да повећа обухват деце из сиромашних крајева. Велика је ствар ако они за три године добију знање и могу одмах да почну да зарађују. Професионална оријентација у школама не ради се добро. Сви иду на неке четворогодишње стручне профиле и после на факултет, па ме странци питају ко код нас ради кад сви студирају. Родитељи желе да им се деца не муче. Од рада смо створили муку. Повећање квоте у гимназијама може и треба да се развија паралелно.

* Чини се да је школа изгубила васпитну улогу, да родитељи немају поверења у наставнике. Може ли се то променити?

– Имали смо васпитану нацију, па смо се покварили као људи. Морамо почети поново да бринемо о васпитању тако што ћемо да кренемо од деце, а ту морају да раде заједно школа и родитељи. Сваки пут када ми је неко дошао да упише дете у школу, рекао сам да ћу од њега направити доброг човека. То треба да буде мото сваке школе. А да ли ће сви бити доктори наука – неће и не треба да буду.

* За четири дана почиње нова школска година. Шта је ваша порука првацима?

– Они су прва генерација којој ћу обећати да ће бити у прилици да осете некакав бољитак, бар у намерама и у првим потезима који ће се десити. Дао сам тврдо обећање и никад од својих обећања нисам одустао.

Извор: novosti.rs