Klinci se sa klasičnom muzikom sreću u detinjstvu, gledajući crtane filmove, ali njena uloga u razvoju deteta značajna je u toj meri da je ne bi trebalo prepustiti slučaju. Benefiti slušanja klasične muzike i muzičkog obrazovanja su brojni, a klince je potrebno pažljivo uvesti u muzički svet, na njima prilagođen način.

Vaše dete će biti ljubaznije, spremnije da pomogne čak 30 puta više u odnosu na vršnjake koji se ne bave muzikom, a sviranje će ga učiniti analitičnim i boljim u rešavanju problema – pokazala su skorašnja istraživanja. Zašto?

Šta se to dešava sa našim mozgom kada ga okružimo klasičnom muzikom?

Da bi procesirao različite elemente, kao što su melodija i ritam, mozak pali brojne motore, a najnovija neurološka istraživanja pokazuju da su tada angažovane obe moždane hemisfere, i to istovremeno! Sve ovo se dešava u deliću sekunde, koliko nam obično i treba da nogom počnemo da „udaramo ritam“ kada čujemo neku dobru melodiju. Međutim, vatromet koji se dešava u glavi slušaoca tek je zagrevanje za ono što se dešava u glavi muzičara. Iako spolja muzičari deluju smireno i opušteno, čitanje nota i izvođenje preciznih pokreta iznutra pokreće pravu žurku. Simultana obrada različitih informacija dešava se u zamršenim, povezanim, neverovatno brzim sekvencama pa sviranje tako angažuje vizuelni, auditivni i motorni korteks. Orkestrirajući sve ove funkcije, trenirani mozak muzičara konstantno razvija i ojačava moždane funkcije.

Značaj klasične muzike za decu

Značaj i uloga klasične muzike u razvoju deteta značajna je u toj meri da je ne bi trebalo prepustiti slučaju, benefiti su brojni, a mališane je potrebno pažljivouvesti u muzički svet, na njima prilagođen način.

Klinci se sa klasičnom muzikom sreću u detinjstvu, gledajući crtane filmove, ali njena uloga u razvoju deteta značajna je u toj meri da je ne bi trebalo prepustiti slučaju. Benefiti slušanja klasične muzike i muzičkog obrazovanja su brojni, a klince je potrebno pažljivo uvesti u muzički svet, na njima prilagođen način.

Vaše dete će biti ljubaznije, spremnije da pomogne čak 30 puta više u odnosu na vršnjake koji se ne bave muzikom, a sviranje će ga učiniti analitičnim i boljim u rešavanju problema – pokazala su skorašnja istraživanja. Zašto?

Šta se to dešava sa našim mozgom kada ga okružimo klasičnom muzikom?

Da bi procesirao različite elemente, kao što su melodija i ritam, mozak pali brojne motore, a najnovija neurološka istraživanja pokazuju da su tada angažovane obe moždane hemisfere, i to istovremeno! Sve ovo se dešava u deliću sekunde, koliko nam obično i treba da nogom počnemo da „udaramo ritam“ kada čujemo neku dobru melodiju. Međutim, vatromet koji se dešava u glavi slušaoca tek je zagrevanje za ono što se dešava u glavi muzičara. Iako spolja muzičari deluju smireno i opušteno, čitanje nota i izvođenje preciznih pokreta iznutra pokreće pravu žurku. Simultana obrada različitih informacija dešava se u zamršenim, povezanim, neverovatno brzim sekvencama pa sviranje tako angažuje vizuelni, auditivni i motorni korteks. Orkestrirajući sve ove funkcije, trenirani mozak muzičara konstantno razvija i ojačava moždane funkcije.

Razlika između slušanja i sviranja muzike je ta što sviranje razvija finu motoriku, kombinuje matematičku i lingvističku preciznost, dirigovajući aktivnostima i sa leve i sa desne strane mozga. Fini mostić koji povezuje ove hemisfere, corpus callosum, kod muzičara je „istreniraniji“ pa su oni efikasniji i kreativniji u rešavanju problema.

Rano muzičko obrazovanje pomaže u razvoju onih delova mozga koji su odgovorni za govor i razmišljanje. Povezano je, takođe, i sa razvojem prostorne (spacijalne) inteligencije, odnosno sa sposobnošću učenja i razmišljanja u slikama. Mali trik – koristite muziku da decu naučite nečem novom, povezivajući pesmu sa aktivnostima, recimo, pustite Krcka orašćića dok zajednički pripremate kolače.

Rezultati u muzici postižu se tek uz mnogo truda i rada, jer se svaka greška lako čuje, bilo da je reč o raštimovanom instrumentu ili pogrešno pročitanom notnom tekstu, pa deca uče koliko je važno truditi se da bi postignuti rezultat bio bez greške. Na taj način, ona ustvari uče da cene sebe i svoj rad i stiču dobre radne navike. Svako izvođenje muzike, pa makar bilo i u 4 uha, pomoći će detetu da se oslobodi straha i treme, i da preuzima rizik.

Za kraj teksta ostavljam vest da je nauka nedavno dokazala nešto što svi roditelji znaju iz iskustva – uspavanke smiruju puls i smanjuju osećaj boli kod dece. Možda ćete baš večeras odlučiti da decu ušuškate uz malo Mocarta!

Sledeći put kada sa klincima govorite o moru i podvodnom svetu, ne propustite da svoju priču oslikate i muzički – pustite im Akvarijum iz Karnevala životinja, Kamija Sen-Sansa. Ako im to ne bude dosta, pređite na Kokoške i petlove, Kraljevski marš lavova, Kengure, Slona… Ispričajte im da godišnja doba mogu i da čuju – a uz poznatu muziku ih upoznajte i sa „čika“ Vivaldijem, koji je pre 300 godina napisao po jedan koncert za svako godišnje doba.