Akademija je  organizovana i održana trudom direktora Škole g. Vladimira Đenadera, profesora i učenika, uz podršku i saradnju sa arhijerejskim namesništvom tamnavskim, ubskim Crvenim krstom i Gradskom bibliotekom „Božidar Knežević“-Ub.  

       Slovo o Bogu milom pastiru pravoslavnoga roda srpskoga blagoslovio je arhijerejski namesnik tamnavski krstonosni prota Mitar Milovanović.

       Na svečanoj Svetosavskoj akademiji besedio je protojerej o. Staniša Đokić:

       – Pravoslavni srpski narod se iznova preispituje, je li još uvek dostojan takvog Sveca, nije li se potpuno oglušio o njegove savete i nije li se sasvim odrodio.

      Pitamo se, da li smo još uvek u njegovim molitvama? Moli li se Sveti otac Sava pred Prestolom Svevišnjega za ovaj Srpski Rod? Kada  se sa strahom Božjim stanemo preispitivati, tek onda možemo dobiti Nebeski Blagoslov  da  slavoslovimo o ovom nebeskom čoveku, rečima Svetoga Pisma:,,Blago sloven koji dolazi u ime Gospodnje!“

       Kao Što je Hristos obnovio starog čoveka,tako je i Sava obnovio Srbe, ponovo ih rodio Duhom Svetim.

       Mi jesmo Svetosavci, ali smo prvenstveno Hristonosci. Delo jednog naroda postalo je delo jednog čoveka koji se obukao u Hrista i svoj narod obukao u jedno telo. Kao što se peva na Krštenju:vi koji se u Hrista Krstiste u Hrista se i obukoste. Vi ste Hristonosci,a to je obaveza čast i čin iznad zvanja Hrišćana.U koliko smo odani svom Svetitelju toliko smo odani i Spasitelju sveta.

      U svome smirenju Sava je za života smatrao da nije dovoljno stradao za Hrista i da je malo muka video. Na Vračaru mu je i tu molitvu Gospod ispunio a strah turskih osvajača od mrtvog čoveka uvećao je Savino duhovno prisustvo u narodu uz uverenje  da ih Gospod nije ostavio.

      Završavajući svoj ovozemaljski život i delo ,nastavlja svoje delo u Nebeskoj Srbiji čiji smo bitni  deo i mi – srpski narod Pravoslavni. Jezik, vera, kultura, tradicija…svi naši manastiri su Savini manastiri, sve naše škole su Savine, sve naše knjige su Savine, svi naši sveci su sledbenici i duhovna čada Svetoga Save. Dok mi trajemo, dok traje srpska Crkva, a preživela je i Vizantiju i Turke i komuniste, ubijana – uvek je vaskrsavala jer je neuništivi izdanak loze, izdanak hrasta-Rastka Nemanjića,Svetoga Save – nadahnuto je besedio protojerej o. Staniša Đokić.

       Na svečanoj Akademiji učestvovali su profesori i učenici muzičke škole i naratori iz ubske Gradske biblioteke sa raznovrsnim i bogatim kulturno-umetničkim programom.

Aleksandar Mandarić, veroučitelj