Kako da objasnite svom detetu da su mu potrebni časovi muzike? Jeste li znali da dok je još uvek u materici, dete može slušati muziku? Do 18. nedelje, beba još uvek nema savršen sluh. Ali, beba od sedam meseci, dok je u stomaku majke, može postati pravi obožavalac neke muzike! U stvari, odavno je primećeno da deca veoma vole klasičnu muziku, te da su dela Vivaldija u stanju da smire dete, dok dela Baha i Bramsa imaju uzbuđen ton. Ako beba čuje zvuke teške muzike, to će joj izazvati nelagodnost i one će početi da se ponašaju nemirno. Sa druge strane, klasična muzika pozitivno utiče na fetalni rast i blagostanje majki.

U životu, mnogi roditelji se pitaju, ima li smisla da svoju decu podučavaju muzici, i što je najvažnije, kako da objasne detetu potrebu uzimanja časova muzike? Hajde da pokušamo da razumemo u čemu je problem. Prva stvar koju roditelji treba da znaju, jeste da sluh za muziku stoji na raspolaganju svakom detetu. Međutim, do nekih su došle glasine da se muzikom mogu baviti samo oni koji su posebno nadareni, a drugi čak veruju da su potpuno netalentovani i da je to nepopravljivo.

Nasuprot popularnom verovanju, sluh za muziku imaju svi, bukvalno svako od nas. To znači da dete koje pokazuje "talenat" za muziku je zapravo od malena "naviklo" na muziku, tako da ono što vi treba da uradite za svoje dete je da kod njega od malih nogu kultivišete interesovanje za muziku. Pored muzičkih igara sa detetom, idite i na koncerte klasične muzike. Upišite ga na osnovnu obuku u muzičkoj školi – i to iz klasične muzike. Odvedite dete na koncert orkestra i objasnite mu kako se koji instrument zove. Mnogi stručnjaci veruju da slušanje klasičnih komada ima pozitivan efekat na nervni, digestivni i kardiovaskularni sistem. Ova muzika ima opuštajući efekat i može da stimuliše mentalnu i fizičku aktivnost. Takođe, neki psiholozi smatraju da što ranije dete počne da sluša klasičnu muziku, ima veću sposobnost da voli.

U životu čoveka, postoje dva perioda kada on počinje da pokazuje interesovanje za muziku i poželi da svira neki muzički instrument. To je period između 8. i 9. godine, i sa početkom odraslog doba. Po pravilu, u detinjstvu, ovo interesovanje nastupa kao jako, ali ne dugo. U ovom uzrastu možete da proverite mogućnosti deteta da svira muzički instrument. Ako odlučite da pošaljete svoje dete u muzičku školu, idite kod iskusnog nastavnika koji će sa detetom uraditi sve potrebne testove. U muzičkim školama, posebna komisija sluša decu i bira one koji su muzički najviše razvijena. Međutim, to ne treba da vas obeshrabri. Državne škole najradije upisuju potencijalne profesionalne muzičare, pa zbog toga biraju one koji su donekle muzički razvijeni. Vaše dete uz rad sa pažljivim nastavnikom može da krene sa radom od svog nivoa, i možda se brže razvije od onih koje komisija proglasi najboljima.

Roditelji se često suočavaju sa problemom nakon dve tri godine, da dete više ne želi da da radi, da je izgubilo interesovanje za časove muzike, a samim tim dolazi i do drugih problema. Potrebno je da shvatite zbog čega je dete izgubilo interesovanje za muzičke lekcije. Možda je dete preopterećeno programom, možda se nije formirao odnos poverenja sa nastavnikom? Najbanalniji i najuobičajeniji razlog je lenjost. Ako detetu nešto nije jasno moraju mu se objasniti problemi muzike, ali nikako ne sme imati osećaj da u svakom trenutku može da napusti učenje, jer će onda sigurno to i uraditi. Ali, ako je svesno da muzičke lekcije nisu ništa manje važne od učenja u školi, ono će uvek završiti muzičku školu i nikada neće zažaliti zbog toga.

Takođe, stručnjaci savetuju i da se detetu objasni da sviranje nije igra sa instrumentom kao u ranom detinjstvu, da sada treba da pređu na viši stepen. Pokušajte da razumete spektar mogućnosti muzičkih instrumenata, i objasnite to svom detetu.

Klavir

Ovo klasično muzičko obrazovanje, može da privuče veliki broj dece. Međutim, zapamtite da učenje sviranje klavira zahteva neverovatno strpljenje, a uspeh se postiže upornim i produženim radom. Ali kada vaše dete zagospodari klavirom, ono će dobiti jednu veliku prednost – postati slobodno u izboru stilova muzike. Još jedan značajan plus u korist klavira je da obuka na ovom instrumentu ne nameće nikakva ograničanja u izboru muzike koju će svirati. 

Flauta

Za početnike, flauta je savršen početak. Za ovladavanje flautom potrebna je jednostavna tehnika, tako da dete brzo nauči da svira melodije na flauti, i brzo dolazi do ličnog osećaja uspeha. Troškovi za kupovinu flaute nisu veliki, a i zvuk nije preglasan, tako da ni vežbanje kod kuće ne predstavlja problem.

Bubnjevi

Aktivna i nemirna deca mogu uživati svirajući bubnjeve, što im omogućava da "puste paru", a uz to razviju i ritam. Pošto je savladalo osnove, dete brzo počinje da svira veoma raznovrsne popularne pop i rok pesme, što je osobito blagotvorno kod tinejdžera.

Duvački instrumenti

kao što su saksofon, truba, trombon i klarinet, zahtevaju dobru motoriku usta i jak rad pluća. Na ovim instrumentima se preporučuje da se počne sa sviranjem između sa 9 - 11 godina.

Gudački instrumenti

Zvuk violine i violončelo fascinira mnogu decu. Ali, da bi se do toga došlo potrebno je da razvije tehniku, poseduje čitav niz neophodnih kvaliteta, i beskonačno strpljenje. Ako vaše dete ima dobar sluh i spretne ruke, pokušajte da ga navedete na sviranje nekog instrumenta sa žicama, ali budite svesni da je učenje i sviranje žičanog instrumenta tako dug proces, da ćete i vi i vaše dete morati da budete veoma strpljivi, dok ne dobijete prve rezultate.

Gitara

Posle klavira, gitara je najpopularniji instrument. Na njoj i najjednostavniji akordi zvuče lepo i jasno. Sposobnost da svira gitaru će vašem detetu doneti veliku pažnju od kolega i društva.

Proces učenja je svakodnevan, dete vežba i samo, čime vežba i jačinu volje, istrajnost i strpljenje. Muzika uči dete da čuje i sluša, vidi i gleda, i oseća bolje. Reprodukcija muzike obogaćuju njegov unutrašnji svet, emotivno ga ispunjava, i samim tim čini da postaje koncentrisano i okrenuto sveobuhvatnom razvoju. Muzika razvija i prostornu orijentaciju, figurativno mišljenje i disciplinu svakodnevnog rada.