Zašto je bavljenje muzikom važno za dete?

Muzika ima ogroman značaj za razvoj vašeg deteta. Razvijanjem muzičkih sposobnosti, kod deteta se uvećava niz posebnih sposobnosti od kojih će dete imati izuzetno puno koristi kako u detinjstvu, tako i kasnije tokom života. Sluh, vid, verbalno izražavanje, sposobnost čitanja, učenje stranih jezika, matematičke sposobnosti, kreativna sposobnost, socijalna prilagodljivost i empatija samo su neke od sposobnosti koje muzičari izvanredno razvijaju. Muzika angažuje ceo mozak – obe hemisfere su aktivne pri učenju sviranja, što pospešuje detetove intelektualne operacije, naročito u domenu apstraktnog mišljenja. Ona utiče i na psihički i na fizički razvoj, a ulazeći u svet muzike, dete počinje aktivno da razvija estetsko rasuđivanje i jedan složeniji odnos prema umetnosti uopšte.

Muzika ima sposobnost da uvežba mozak za kompleksnije razmišljanje, odnosno razmišljanje koje uključuje rešavanje nekog problema, rasuđivanje, analiziranje, uočavanje sličnosti i razlika. Slušanjem klasične muzike poboljšavaju se pamćenje i koncentracija, a učenjem sviranja nekog instrumenta razvija se prostorno-vremensko rasuđivanje. Psiholozi su dokazali da deca koja se u predškolskom uzrastu konstantno bave muzičkim aktivnostima upadljivo brže i sa većom tačnošću savlađuju probleme u igrama kao što su slaganje slagalica ili lego kocki. Deca sa dobrim prostorno-vremenskim rasuđivanjem uživaju u šahu, apstraktnoj matematici, razumeju razmere i proporcije i bolje razumeju prirodne nauke od ostale dece.

Muzikom se, što je naročito važno, podstiču kreativnost i mašta a deca koja sviraju neki instrument razmišljaju bistrije i kritički. Za povučenu decu sa problemom socijalne interakcije, muzičke aktivnosti se mogu koristiti i kao terapija, jer omogućavaju detetu da se izrazi, kroz pesmu i igru uklopi u društvo i razvije kolektivni duh.

Kada je pravi trenutak da se počne?

Kako da znate kada je vaše dete spremno da uči da svira muzički instrument? Najvažnije je da dete samo pokaže bar malo interesovanja i volje da se bavi muzikom, što nekada može da se ispolji i vrlo rano. Ukoliko ne želite da časovi instrumenta postanu samo jedna od dosadnih obaveza, najbolje je da to bude više detetova nego vaša želja, a da svoje eventualne snove o njegovoj svetskoj karijeri i duetu sa Stefanom Milenkovićem zadržite ipak za sebe.

Neki muzički pedagozi upozoravaju, da je prerano počinjanje najbolji način da vaše dete stekne odbojnost prema sviranju, jer tek oko osme godine većina dece biva potpuno spremna za početak. Međutim, sve to ipak zavisi od samog deteta, a naravno i od instrumenta – sviranje na nekima počinje ranije da se uči a na nekima kasnije; takođe mnogo zavisi i od same metode i pristupa učenju. Mlađa deca su često vrlo sposobna da uče sviranje na nekom od instrumenata, ali uz pristup koji više liči na igru i zahteva manje koncentracije i discipline. Period od druge do sedme godine se u psihologiji smatra stadijumom kada se mnogo bolji rezultati učenja postižu imitacijom (podražavanjem) i aktivnim učešćem, nego prenošenjem sirovih podataka. U ovom stadijumu dete nailazi na teškoće pri usvajanju komplikovane muzičke terminologije, i razumevanju pojmova kao što su visina i trajanje tona, dinamika i tempo. Za ozbiljno učenje dete bi takođe trebalo da zna da broji i da zna slova, poželjno i latinična. Takođe, moralo bi da bude u stanju da sedi mirno bar 20-ak minuta do pola sata, koliko traju početni časovi. Imajte u vidu i to da što je dete mlađe, to ćete vi morati više da učestvujete u učenju – od eventualnog prisustva časovima, do pomoći pri vežbanju kod kuće.

Kako se počinje sa učenjem muzike?

Muziku će, naravno, vaše dete upoznati i zavoleti i u okviru mnogih uobičajenih dečijih aktivnosti – kroz pevanje pesmica i „đuskanje“ u vrtiću, uz televizijski program, na dečijim rođendanima… Međutim, pravi ozbiljan i planski ulazak u svet muzike i zaista aktivno bavljenje muzikom moguće je tek uz organizovano kontinuirano učenje sviranja na nekom muzičkom instrumentu. Od tog trenutka dodir vašeg deteta sa muzikom više nije prepušten slučajnim okolnostima, dete se muzici posvećuje svesno, voljno i na redovnoj bazi, sa određenim ciljem i očekivanim rezultatom.
U osnovnu muzičku školu dete možete upisati u propisanom prijemnom roku, i to ukoliko je prošlo prijemni ispit muzičkih sposobnosti i test kod psihologa škole. Muzičke škole svim zainteresovanim roditeljima daju veoma detaljne informacije o tome šta se očekuje od deteta na ispitu, kao i koji uzrast je prihvatljiv za učenje određenog instrumenta – najčešće je u pitanju uzrast od 7 do 12 godina, a za solo pevanje uzrast od 10 do 20 godina. Naravno, ukoliko dete ne bude primljeno, a pokazuje žarku želju da uči sviranje, ili ako iz nekog drugog razloga ne želite da upišete dete u muzičku školu, postoji mogućnost da pohađa privatne časove – u novinskim oglasima je uvek velika ponuda, i nećete imati teškoća da pronađete profesora, a dalje sve zavisi od dogovora sa pedagogom i napredka deteta.
Treba pomenuti i da u okviru muzičkih škola postoje i „Muzička zabavišta“, u koja se mogu upisati deca od 5 do 7 godina, i koja funkcionišu kao neka vrsta pripreme za polaganje prijemnog ispita i ulazak u muzičku školu – kroz učenje dečjih pesmica, brojalica, igara, slušanje muzike i likovno predstavljanje muzičkih doživljaja.

Zainteresovanost i želja – najvažniji

Vrlo je važno da znate, da visinu i kvalitet muzičkih sposobnosti vašeg deteta može na pravi način da oceni samo stručnjak – muzički pedagog, i da nikako ne biste smeli sami olako da donosite ocene koje i te kako mogu uticati na budućnost, ali i samopouzdanje vašeg deteta. Jedini kriterijumi od kojih vi kao roditelj treba da pođete jesu zainteresovanost i želja vašeg deteta da uči da svira, kao i postojanje odgovarajućih uslova u porodici – vremena i prostora za vežbanje, razumevanja ukućana i spremnosti da pomognu kada je potrebno. Srećom, finansijski zahtevi za početak nisu neizdrživi – školarina u muzičkim školama je prilagođena platežnim sposobnostima prosečnih roditelja, a o nabavci instrumenta koji jesu vrlo skupi, ne morate da razmišljate u početnim godinama učenja – mnogi uspešni pijanisti su čak završili i fakultet bez svog instrumenta.
Važno je i da dete na vreme, uz vašu pomoć, odluči koji će instrument da uči. Vrlo je verovatno da posle prijavljivanja na prijemni ispit neće moći da menja odluku, jer na prijemnom ispitu decu ispituje posebna komisija za svaki odsek, pa će na primer za flautu to biti nastavnici flaute, koji imaju svoje specifične kriterijume koji ne moraju da se poklapaju sa kriterijumima nastavnika violine ili klavira.
Ukoliko dete ne bude odmah primljeno, to ne znači da treba da odustanete i zaboravite na muziku. Muzičke sposobnosti se konstantno razvijaju i menjaju, a nekada se dešava da i muzički nadareno dete jednostavno nije psihički dovoljno zrelo da pokaže prave sposobnosti onda kada se to traži. Možda će se stideti, možda će biti zbunjeno i neće dobro razumeti pitanja, što i jeste signal da još treba sačekati, i zato ne oklevajte da ponovo pokušate naredne godine. Razgovarajte sa nekim od muzičkih pedagoga – moguće je da bi, u zavisnosti od konkretnih predispozicija, vaše dete lakše bilo primljeno na neki drugi odsek (instrument), pa je i to stvar o kojoj bi u međuvremenu trebalo da razmislite.

Piše: Jovana Papan