Nedavno nas je napustio naš kolega i saradnik Slobodan Pandurović, i tim povodom smo održali u sali škole komemorativnu sednicu uz prigodan program. Da se ne zaboravi, evo i njegove kratke biografije:
Rođen je 28. maja 1949. godine u Valjevu. Srednju muzičku školu „Stanković“ završio je u Beogradu, a zatim nastavio studije u Sarajevu i Beogradu. Proveo je čitav život na muzičkom obrazovanju mladih generacija, najpre u ubskoj Osnovnoj školi „Milan Munjas“, a potom u ŠOMO „Petar Stojanović“ gde je obavljao dužnost direktora škole skoro čitavih šest godina, od 1997. do 2003. godine. Slobodan Pandurović ostavio je dubok trag u negovanju horskog pevanja na Ubu: uspešno je dugo godina rukovodio Crkvenim horom, kao i horom KUD-a „Abrašević“. Takođe je bio i vođa nekoliko orkestara, za koje je aranžirao muziku. U muzičkoj školi, pred kraj pedagoške karijere, predavao je solfeđo i uspešno vodio predmet orkestar. Tim svojim radom doprineo je širenju muzičke kulture, ne samo na Ubu nego i šire.
Muzika je bila njegova najveća ljubav i preokupacija u životu. Nije prošao ni jedan koncert koji smo organizovali u školi, a da on nije bio prisutan. To je, pored svog prirodnog zanimanja za muziku, smatrao i svojom vrhunskom radnom obavezom.
Direktor muzičke škole je bio u najtežem periodu – za vreme sankcija, nato bombardovanja i zemljotresa koji je pogodio, pored Mionice, i ovaj kraj. I pored svih teškoća, u Muzičkoj školi su, za vreme njegove uprave, značajno unapređeni materijalno-tehnički uslovi nastave. Zahvaljujući njegovom zalaganju, danas imamo rešeno grejanje u celoj školi, kao i značajna uređenja i unapređenje školskog prostora.
Slobodana Pandurovića danas nema više sa nama. Smrt ga je otrgla u trenutku kada je trebalo da uživa u svojoj zasluženoj penziji, i da se posveti stvarima koje je najviše voleo: pecanju i unucima, porodici i prijateljima. Neka mu je večna slava i hvala…