Autorska ekipa četvorodelne posvete ovom, za veka od njegove smrti najznačajnijeg srpskog kompozitora, pristupila je Mokranjčevom liku i delu krajnje emotivno, selektivno, pa i neobjektivno. Ovo priznanje, uz olakšavajuću okolnost želje da se kompozitorov život i rad što uspešnije približe današnjem naraštaju, opravdava formu i sadržaj epizoda. Naime, kao lajtmotiv je korišćena (iz nekoliko izvora potvrđena) njegova omiljena narodna pesma „Po drum odim, za drum pitam“ (ne ulazeći u istraživanja zašto je nije iskoristio u svojim delima).

Lik dečaka Steve nas hronološki vodi kroz bitne momente ličnog i profesionalnog razvoja, a paralelno sa tom pričom nas narator „smešta“ u vreme (šta se dešavalo, i kako je izgledala Srbija i svet tih godina). Subjektivni pristup se ogleda u činjenici da se pesme iz Rukoveti nisu plasirale ni po redu, ni (isključivo) u horskom izvođenju, ni celovito, već po sopstvenom osećaju za potrebe građenja scenarija. U tom smislu, manje je bio važan podatak iz koje je rukoveti koja, premda smo bili potpuno svesni značaja Mokranjčevog „spletanja“ svake. Nikako nismo mogli da zaobiđemo ni bisere srpskog duhovnog pojanja, za koje eminentni muzikolozi tvrde da je možda čak i značajnija kao ostavština – „Heruvimsku pesmu“ i „Tebe pojem“. Svaki aranžman (a zastupljeni su u širokoj lepezi – od autentičnog, arhaičnog i sirovog arhivskog snimka, preko u narodu zadržane vokalne verzije, klasičnog a capella hora, do „Kolibrića“ i „Big benda“) nosi svoju lepotu. A konstatacije gledelaca i slušalaca da se od neke od tema još satima nisu mogli „otresti“- sama po sebi potvrđuje koliko je velik kompozitor Stevan Stojanović Mokranjac.

Naš Steva.

Autori scenarija su urednik Ana Pavlović i reditelj Ružica Lukić, producent Svetlana Bandić, direktor fotografije Milan Stanić, montažer Vladimir Radovanović, a dizajner zvuka Aleksandar Zoričić.