Svako ko radi u vrtiću ili školi se kad tad susretne sa „hiperaktivnim“ detetom, odnosno detetom za koje se kaže da ima poremećaj pažnje (ADHD ili Attention Deficit Hyperactivity Disorder, na engleskom). Čitajući različite članke i razgovarajući sa roditeljima i ljudima koji se bave sličnim poslom primetila sam da učitelji i nastavnici najmanje vole taj aspekt svoje profesije. Žale se da takva deca nemaju dovoljnu koncentraciju, da ne slušaju instrukcije, da su glasna, čak tvrdoglava, nemarna i arogantna, ometaju nastavu i zahtevaju posebnu pažnju i negu za koju se nema vremena.

Ne mogu reći da je i kod mene isti slučaj – možda zato što ne radim u formalnom, rigidnom školskom sistemu već u kreativnoj atmosferi u kojoj svako na svoj način može da uživa u radostima muzike. Naša nastava je mnogo fleksibilnija i time interesantnija a grupe sa decom su mnogo manje pa stignemo da svakom posvetimo potrebnu pažnju. Ipak, mora se naglasiti da je upravljanje grupom dece  samo po sebi teško, a kada se tome doda još i po koje „hiperaktivno“ dete to postaje za nastavnika pravi izazov… —> http://melodiumns.blogspot.com/2012/05/muzicka-aktivnost-za-hiperaktivnost.html?spref=fb