Koncert u njujorškom Karnegi holu, najznačajnijoj koncertnoj kući na svetu, događaj je o kome sanja svaki ozbiljan umetnik, jer znači priznanje među ljubiteljima umetnosti i kolegama i dokaz da je umetnik ostvario izuzetna dostignuća u svojoj karijeri.

Tim koncertom sada može da se podiči i Milica Paranosić, jedna od naših najtalentovanijih i najkreativnijih kompozitorki, koja je 26. oktobra nastupila na tom čuvenom mestu, i to u Zankel dvorani, specijalno namenjenoj za novu muziku i multimedijalne produkcije. Koncert je prošao odlično, sala je bila prepuna, a njena kompozicija je primljena sa oduševljenjem.

– Ovo mi je bio prvi, nadam se ne i poslednji put da tamo nastupam i moram da priznam da sam bila dosta nervozna. Ali, moja priroda je takva da me nove i pomalo „zastrašujuće“ situacije inspirišu i guraju napred. Ništa bez „leptirića“ u stomaku! Ovo je važan korak za moju karijeru ali, s druge strane, istu važnost pridajem nastupima u manjim i manje poznatim dvoranama. Za mene nema nebitnog nastupa – kaže Milica.

Ova energična umetnica, Srbo-Njujorkerka, kako za sebe kaže, okupila je ekipu umetnika (muzičara, fotografa), a svi zajedno izveli su kompoziciju ‘Tigrova žena“ (The Tigers’s Njife), urađenu prema istoimenom romanu mlade književnice Tee Obreht. Autorka romana je kao dete živela na prostorima bivše Jugoslavije i inspirisana svojim poreklom napisala je bestseler.

– Dejvid Čembers, reditelj sa čuvenog Jejl univerziteta, uputio me na Tejin roman kada je prošlog proleća čuo moju drugu kompoziciju, koja je takođe bila inspirisana romanom. Predložio je da napišem kompoziciju zasnovanu na romanu „Tigrova žena“. „Onjušio“ je idealan spoj i nije se prevario. S Teom sam se upoznala i odmah smo se ukapirale i zbližile. Tea je došla na premijeru i na moje veliko zadovoljstvo bila je oduševljena. Dejvid Čembers je u ovoj produkciji imao ulogu libretiste, a u planu je i čitava opera, koju bi on režirao – objašnjava kompozitorka.

Kreiranje jedne ovakve kompozicije sveobuhvatan je posao o kojem laici i ne razmišljaju. Da bi bila stvorena, a onda i izvedena u Karnegi holu, bilo je potrebno da Milica upotrebi svoje fantastične organizacione sposobnosti da angažuje druge umetnike, da s njima radi, istražuje i čak putuje u Beograd i u druge delove Srbije, zatim u Crnu Goru i Hrvatsku.

– Tamo sam išla isključivo zbog prikupljanja materijala za kompoziciju. Sa mnom su bili i Karmen Kordas, video umetnica, i Beovulf Šihan, fotograf. Moj brat je sa svojim saradnicima u Beogradu organizovao putovanja, izabrao lokacije, obezbeđivao dozvole. Put je bio neverovatno uzbudljiv, prepun emocija i za mene i za moje saradnike. Prvi put sam posle raspada Jugoslavije ponovo išla u neke dugo nedostupne krajeve naše nekada lepe, jedinstvene zemlje – kaže Milica.

Eksperimentisanje muzikom i spoj modernog i tradicionalnog vidi se i na jednoj od njenih propagandnih fotografija na kojoj umetnica urbanog izgleda i u izazovnoj haljini svira gusle!

– Gusle sam počela da ubacujem u svoje kompozicije pre nekoliko godina. Jako me privlači spoj urbanog i tradicionalnog (raznih kultura), a gusle su mi posebno drage zbog reskog, nazalnog tona, privlačnog, jedinstvenog izleda i tradicionalne namene za sačuvanje pesništva. Izuzetno me raduje da imam priliku da ih stavim na svetsku scenu, a pomalo i razradim, razvijem, prilagodim sadašnjem izrazu, načinu na koji ih je moguće svirati. Kad sam pročitala u „Tigrovoj ženi“ deo koji opisuje jedan od glavnih likova kao guslara, nije bilo dileme da ću ih upotrebiti!