Његови наступи широм Јужне Африке, Сједињених Америчких Држава и Европе, критички су признати и дочекани с ентузијазмом. Иначе, Пјер фан дир Вестеисин  је и новопостављени извршни директор Међународног пијанистичког такмичења у Кливленду, па на Меморијал „Исидора Бајића” који почиње у петак, 7. марта, као члан великог међународног жирија доноси вишедимензионално искуство и приступ својим активностима с овом организацијом светске класе.

*Активни сте као концертни пијаниста, уметник сарадник и извршни директор Међународног пијанистичког такмичења у Кливленду...

– За мене је заиста немогуће да одаберем једну активност као омиљену. Мислим да различити аспекти помажу да се те активности међусобно побољшавају. На пример, када сте извођач то заиста помаже када организујете пијанистичко такмичење, јер можете да се ставите у положај пијаниста и замислите искуство кроз њихову перспективу, чиме ћете створити најбоље могуће окружење за њих. То ми такође пружа здраву дозу поштовања у музичком друштву јер ме уједно виде као професионалног музичара. С друге стране, моје искуство директора међународног пијанистичког такмичења у Кливленду помаже да разумем доста тога са „пословне” стране света музике и заиста ми је отворило очи у вези с многим елементима у овој делатности. За мене је то све веома фасцинантно и не бих ништа мењао!

*Пијанистичка такмичења су раширена свуда по свету. Која је важност такмичења за такмичаре, професоре или организаторе у овом модерном пијанистичком добу?

– Такмичења су битна из веома много разлога. Она служе као међународни стандард онога што ми као музичка заједница видимо као врхунско у музици. Ништа не гура уметника више од такмичења, што се тиче технике, памћења и укупне спремности. Да, притисак је огроман, али није пуно другачији од притиска док „ходате“ на сцени с врхунским оркестром или на догађају светске класе. На такмичењу макар имате још једну шансу тако што ћете покушати поново или одабрати друго такмичење. У „стварном” свету понекад имате само једну прилику да оставите утисак. То такође инспирише професоре да подучавају за виши ниво припреме, а ако ваш ученик победи на великом такмичењу то може да буде огроман напредак и за каријеру професора. За организаторе фестивала и концерта, такмичења пружају драгоцену прилику да прикажу перспективне младе пијанисте које могу да позову.

*Како је могуће у толикој конкуренцији бити занимљивији од других?

– Одговор је прилично јасан: поред очигледног да треба да будете невероватно добро припремљени, пијаниста мора да буде оно што јесте, да пронађе свој глас. Погледајте, на пример, Данила Трифонова, који је победио на толико такмичења. Он свира савршено, а тако спонтано и другачије од осталих. Ово је главни изазов са којим се суочава сваки уметник…

Данијела Кличковић