– Darovitost se vrlo brzo razdvojila na dve široke kategorije proučavanja, na školsku darovitost i kreativno-produktivnu darovitost. Ova druga vrsta može se ispoljiti veoma rano, a ona, s druge strane, treba da bude prepoznata i od okoline. Kao primer može poslužiti dete predškolskog uzrasta koje, nakon čitanja priče o Svetom Savi, po instrukciji vaspitača da nacrta Svetog Savu, na listu papira crta prozor. Nakon pitanja zašto je to nacrtalo kada je tema bila Sveti Sava, dete odgovara: „Pa to je Sveti Sava, zar niste rekli da je on ljudima širio pogled na svet – a to je kao kada mi gledamo kroz prozor kako bismo videli svet“ – ističe Aleksandra Mađar, dečji priholog. 

 

Već u trećoj godini mališani pokazuju šta vole i umeju da rade. Budući da sve veći broj stručnjaka ističe značaj uticaja okoline na razvoj talenta kod dece, podrška odraslih je veoma bitna.

 

 – Sve današnje savremene koncepcije naglašavaju važnost sredinskih uticaja na razvoj darovitih potencijala, ali pritom ne potcenjuju ni važnost personalnih osobina darovitog deteta. Roditelji treba da otkriju kojoj aktivnosti njihovo dete poklanja najviše pažnje. Najmlađi ispoljavaju najrazličitije sposobnosti, muzički potencijal, odlično pamćenje, prostornu inteligenciju i mnoge druge – dodaje psiholog.

 

Okolina, nažalost, ume to toj darovitosti da se smeje.

 

– Potencijal koji se ispoljava rano okolina najčešće ne ume da prepozna. Na neobične stvari reaguje kruto, a to otežava razvoj sposobnosti kod dece. Talentovanu decu vršnajci, pa čak i učitelji, mogu da ismevaju. Ona, da bi bila društveno prihvatljivija, odbacuju svoj talenat i postaju prosečna. Kod nas je veoma izraženo podbacivanje talentovanih učenika u školi. Da bi se to sprečilo, roditelji moraju da ohrabre decu i da ih nauče da se izbore s neželjenim rekacijama – savetuje pshilog.

 

Ako se talenat kod dece ne podrži, on ne mora da se izgubi, ali se neće razviti na pravilan način.