Недавно нас је напустио наш колега и сарадник Слободан Пандуровић, и тим поводом смо одржали у сали школе комеморативну седницу уз пригодан програм. Да се не заборави, ево и његове кратке биографије:
Рођен је 28. маја 1949. године у Ваљеву. Средњу музичку школу „Станковић“ завршио је у Београду, а затим наставио студије у Сарајеву и Београду. Провео је читав живот на музичком образовању младих генерација, најпре у убској Основној школи „Милан Муњас“, а потом у ШОМО „Петар Стојановић“ где је обављао дужност директора школе скоро читавих шест година, од 1997. до 2003. године. Слободан Пандуровић оставио је дубок траг у неговању хорског певања на Убу: успешно је дуго година руководио Црквеним хором, као и хором КУД-а „Абрашевић“. Такође је био и вођа неколико оркестара, за које је аранжирао музику. У музичкој школи, пред крај педагошке каријере, предавао је солфеђо и успешно водио предмет оркестар. Тим својим радом допринео је ширењу музичке културе, не само на Убу него и шире.
Музика је била његова највећа љубав и преокупација у животу. Није прошао ни један концерт који смо организовали у школи, а да он није био присутан. То је, поред свог природног занимања за музику, сматрао и својом врхунском радном обавезом.
Директор музичке школе је био у најтежем периоду – за време санкција, нато бомбардовања и земљотреса који је погодио, поред Мионице, и овај крај. И поред свих тешкоћа, у Музичкој школи су, за време његове управе, значајно унапређени материјално-технички услови наставе. Захваљујући његовом залагању, данас имамо решено грејање у целој школи, као и значајна уређења и унапређење школског простора.
Слободана Пандуровића данас нема више са нама. Смрт га је отргла у тренутку када је требало да ужива у својој заслуженој пензији, и да се посвети стварима које је највише волео: пецању и унуцима, породици и пријатељима. Нека му је вечна слава и хвала…