Не постоји држава која се не труди да сачува свој национални идентитет који се манифестује, пре свега, кроз матерњи језик, историју, традицију, уметност, музичку баштину. У циљу његовог очувања, водећи принципи образовања у готово свим областима леже у корену националне традиције, језика, писма и музике.

У савременим условима, када постоје дубоке промене у друштву, све више је потребан рад са ученицима млађе генерације, заснован на музичком образовању укорењеном на традиционалној музици.

У раду на овом албуму, ствара се племенита дијада у којој наставник и ученик обављају хуману мисију: преносе музичку баштину српског стваралаштва из прошлости у садашњост и уче их да jе очувају у садашњости и будућности.

У ауторском албуму бр. 2, представљене су староградске песме у обради за хармонику, намењене ученицима и наставницима за основно музичко образовање и васпитање.

Овај албум представља припрему за даљи наставак коришћења до сада објављених издања и заједно са тим издањима представља јединствену педагошку целину.

Већина староградских песама у овом албуму је компонована на стихове српских песника као што су Ј.Ј. Змај, Бранко Радичевић, Ђура Јакшић, Петар Прерадовић, Станислав Бинички, Бранислав Милосављевић, Владимир Николић, престонаследник Михаило Обреновић…

Музичко васпитање и образовање остварује се на лако прихватљив начин и ученик се поступно уводи у упознавање са српским музичким стваралаштвом. Примери су тако одабрани да пре свега, одговоре захтевима наставног плана и програма за основно музичко образовање.

Циљеви овог албума:

– да постојећу литературу за хармонику у Србији (која је до сада заснована углавном на иностраној) обогатимо новим садржајем и стилом који треба у ученику да пробуди жељу и љубав према музичкој баштини српског стваралаштва,

– стварање повољних психолошких и образовно-васпитних услова у раду са учеником,

 – повећано интересовање за радом код ученика и позитиван утицај на његове емоције, развијање маште, радозналост и креативност,

– да рад на часу код ученика и наставника буде испуњен радошћу,

– да наставник преноси осећај љубави и поштовања према својој земљи, месту свог порекла, поносан на достигнућа својих предака, традицију и његове музичке корене,

– да се староградске песме лако препознају и са задовољством изводе и после завршетка школовања,

– ширење музичких видика и уметничко сазревање.

СТАРОГРАДСКА МУЗИКА је назив за музички стил који је био популаран на подручју данашње Србије крајем 19. и почетком 20. века.

Староградскa музикa је представљала спој традиционалне народне музике и утицаја тадашње забавне музике која је допирала са Запада. Створена је у градовима у којима се у 19. веку јавили зачеци аутохтоне буржоазије, чији се начин живота значајно разликовао од тадашњег живота у руралним срединама.

За разлику од традиционалне српске народне музике, која се бави темама инспирисаним селом и сеоским начином живота, староградска музика своју инспирацију тражи у градским темама, животу у граду, љубави, причама о чувеним протагонистима који припадају свим друштвеним слојевима.

Појава староградске музике је повезана са одласком Турака са Балкана, одбацивањем њихових обичаја и отвореношћу ка утицајима са Запада. Појава грађанске класе у српском друштву је процес који се одвијао паралелно са развојем популарности ове врсте музике.

Београд                                                                                                     Миломир   Дојчиновић

ISMN  979-0-9014186-1-5                                                              © Миломир  Дојчиновић