Ne postoji država koja se ne trudi da sačuva svoj nacionalni identitet koji se manifestuje, pre svega, kroz maternji jezik, istoriju, tradiciju, umetnost, muzičku baštinu. U cilju njegovog očuvanja, vodeći principi obrazovanja u gotovo svim oblastima leže u korenu nacionalne tradicije, jezika, pisma i muzike.

U savremenim uslovima, kada postoje duboke promene u društvu, sve više je potreban rad sa učenicima mlađe generacije, zasnovan na muzičkom obrazovanju ukorenjenom na tradicionalnoj muzici.

U radu na ovom albumu, stvara se plemenita dijada u kojoj nastavnik i učenik obavljaju humanu misiju: prenose muzičku baštinu srpskog stvaralaštva iz prošlosti u sadašnjost i uče ih da je očuvaju u sadašnjosti i budućnosti.

U autorskom albumu br. 2, predstavljene su starogradske pesme u obradi za harmoniku, namenjene učenicima i nastavnicima za osnovno muzičko obrazovanje i vaspitanje.

Ovaj album predstavlja pripremu za dalji nastavak korišćenja do sada objavljenih izdanja i zajedno sa tim izdanjima predstavlja jedinstvenu pedagošku celinu.

Većina starogradskih pesama u ovom albumu je komponovana na stihove srpskih pesnika kao što su J.J. Zmaj, Branko Radičević, Đura Jakšić, Petar Preradović, Stanislav Binički, Branislav Milosavljević, Vladimir Nikolić, prestonaslednik Mihailo Obrenović…

Muzičko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje se na lako prihvatljiv način i učenik se postupno uvodi u upoznavanje sa srpskim muzičkim stvaralaštvom. Primeri su tako odabrani da pre svega, odgovore zahtevima nastavnog plana i programa za osnovno muzičko obrazovanje.

Ciljevi ovog albuma:

– da postojeću literaturu za harmoniku u Srbiji (koja je do sada zasnovana uglavnom na inostranoj) obogatimo novim sadržajem i stilom koji treba u učeniku da probudi želju i ljubav prema muzičkoj baštini srpskog stvaralaštva,

– stvaranje povoljnih psiholoških i obrazovno-vaspitnih uslova u radu sa učenikom,

 – povećano interesovanje za radom kod učenika i pozitivan uticaj na njegove emocije, razvijanje mašte, radoznalost i kreativnost,

– da rad na času kod učenika i nastavnika bude ispunjen radošću,

– da nastavnik prenosi osećaj ljubavi i poštovanja prema svojoj zemlji, mestu svog porekla, ponosan na dostignuća svojih predaka, tradiciju i njegove muzičke korene,

– da se starogradske pesme lako prepoznaju i sa zadovoljstvom izvode i posle završetka školovanja,

– širenje muzičkih vidika i umetničko sazrevanje.

STAROGRADSKA MUZIKA je naziv za muzički stil koji je bio popularan na području današnje Srbije krajem 19. i početkom 20. veka.

Starogradska muzika je predstavljala spoj tradicionalne narodne muzike i uticaja tadašnje zabavne muzike koja je dopirala sa Zapada. Stvorena je u gradovima u kojima se u 19. veku javili začeci autohtone buržoazije, čiji se način života značajno razlikovao od tadašnjeg života u ruralnim sredinama.

Za razliku od tradicionalne srpske narodne muzike, koja se bavi temama inspirisanim selom i seoskim načinom života, starogradska muzika svoju inspiraciju traži u gradskim temama, životu u gradu, ljubavi, pričama o čuvenim protagonistima koji pripadaju svim društvenim slojevima.

Pojava starogradske muzike je povezana sa odlaskom Turaka sa Balkana, odbacivanjem njihovih običaja i otvorenošću ka uticajima sa Zapada. Pojava građanske klase u srpskom društvu je proces koji se odvijao paralelno sa razvojem popularnosti ove vrste muzike.

Beograd                                                                                                     Milomir   Dojčinović

ISMN  979-0-9014186-1-5                                                              © Milomir  Dojčinović